Kada se pređe sa dopisivanja na susret uživo, reči često padaju u drugi plan u odnosu na neverbalne signale koje nesvesno šaljemo tokom prvih nekoliko minuta. Većina ljudi provede sate razmišljajući o temama za razgovor, anegdotama ili uvodnim pitanjima, a zaboravi da držanje tela, pogled i način sedenja govore znatno više o unutrašnjoj smirenosti i samopouzdanju.
Prvi kontakt očima je ključan. Izbegavanje pogleda i stalno skretanje pažnje na ekran mobilnog telefona ostavlja utisak nesigurnosti, nezainteresovanosti ili žurbe. S druge strane, previše ukočen i napadan pogled može stvoriti nelagodu. Prirodan, topao kontakt očima uz iskren, blag osmeh na početku odmah ruši distancu i sagovorniku šalje signal da se nalazi u sigurnom i prijatnom društvu. Držanje telefona na stolu okrenutog naopako ili, još bolje, sklonjenog u jaknu, pokazuje poštovanje prema tuđem vremenu koje se danas retko sreće.
Položaj ruku i tela takođe igra ogromnu ulogu u građenju opuštene atmosfere. Prekrštene ruke na grudima, stisnute pesnice ili zavaljivanje unazad sa blagim distanciranjem podsvesno se čitaju kao zatvorenost i odbrambeni stav. Blago nagnuto držanje prema sagovorniku, opuštena ramena i prirodna gestikulacija rukama dok objašnjavate neku sitnicu pokazuju da ste prisutni u trenutku i da zaista slušate ono što druga strana izgovara.
Najvažnije pravilo jeste umerenost u svemu. Nema potrebe da učite napamet poze iz priručnika ili da glumite hladnokrvnu samouverenost. Kada ste iskreno radoznali da čujete nečiju priču, vaše telo će prirodno pratiti taj ritam. Ljudi ne pamte svaku rečenicu koju ste izgovorili na prvoj kafi, ali veoma dugo pamte osećaj mira i prijatnosti koji su imali dok su sedeli pored vas.
Govor tela i prvi utisak: šta se vidi pre nego što progovorite na sastanku
