Od rasprave o planinskim stazama do zajedničkog krova: kako su se spojili Nevena i Stefan

Iskreno rečeno, da nam je neko pre dve godine rekao da ćemo sedeti u sopstvenom dnevnom boravku i zajedno birati boju za kuhinjske ormariće, oboje bismo se samo nasmejali i odmahnuli rukom. Upoznavanje preko interneta u kasnim dvadesetim često deluje kao beskonačan krug istih šablona, površnih pitanja i onog zamornog dopisivanja koje se ugasi čim neko zaboravi da pošalje emotikon pre spavanja. Oboje smo bili premoreni od takvog pristupa. Nevena je radila kao grafički dizajner od kuće, vezana za monitor i rokove, sa psom kao jedinim redovnim sagovornikom tokom prepodneva. Stefan je radio kao građevinski poslovođa na terenu, stalno među skelama, radnicima i planovima, umoran od prašine i željan nekog ko ne meri ljude po tome gde izlaze petkom uveče.

Prva poruka nije imala nikakve uobičajene fraze. Stefan je u Neveninom profilu primetio staru fotografiju sa vrha Tare i usputnu opasku kako su najbolje staze uvek one koje nisu ucrtane na glavnim turističkim mapama. Umesto generičkog pozdrava, poslao je samo koordinate jednog malog vidikovca iznad kanjona Dervente uz pitanje da li je ikada uspela da izađe na taj greben bez terenskog vozila. Taj kratak, konkretan razgovor o nagibu terena, kvalitetu gojzerica i mirisu kleke u zoru pretvorio se u tročasovno kucanje bez ijedne pauze. Nije bilo one veštačke distance gde se namerno čeka sat vremena pre slanja poruke; odgovori su stizali sami od sebe jer smo imali o čemu da pričamo.

Prvi susret uživo desio se svega tri dana kasnije, na platou ispred Narodne biblioteke. Dogovor je bio brza popodnevna šetnja, a završili smo hodajući sedam kilometara kroz grad, uz dve obične kafe u kartonskim čašama koje smo popili na klupi dok je vetar nosio suvo lišće. Stefan je bio tačno onakav kakav je delovao preko poruka: glasan kad se smeje, direktan, bez prenemaganja i onih glupih igara moći koje mnogi vršnjaci forsiraju. Nevena je bila opuštena, u širokom vunenom duksu i patikama, devojka sa kojom možeš da sedneš na ivičnjak i pričaš o svemu, od kredita za stan do omiljenih starih rok albuma.

Danas, nakon dvadeset meseci, živimo zajedno u manjem stanu koji polako sređujemo sopstvenim rukama. Naš savet svima koji imaju između dvadeset i pet i trideset pet godina i misle da su prave veze stvar prošlosti jeste da prestanu da traže idealne profile sa instagram filterima. Tražite čoveka koji ume da hoda istim tempom kao i vi, koji vas neće terati da birate reči i koji je spreman da zasuče rukave kad naiđu teški dani, jer se pravi život gradi na malim, svakodnevnim stvarima, a ne na bajkama sa ekrana.

Od rasprave o planinskim stazama do zajedničkog krova: kako su se spojili Nevena i Stefan

Urednički osvrt i analiza iskustva

Spremni za novo poznanstvo?

Urednički osvrt i analiza iskustva

Spremni za novo poznanstvo?

Još ljubavnih priča

Povratak korenima i novi početak: kako su se spojili Ivana i Nikola

Most između Sarajeva i Mostara: priča Maje i Denisa o strpljenju i pravoj ljubavi