Treće doba, nova snaga: kako su se pronašli Nada i Petar

Kada pređete šezdesetu godinu života, većina ljudi i okolina smatraju da su sve važne životne stranice već odavno ispisane i da vam preostaje samo da mirno posmatrate kako deca i unuci grade svoje živote. Nada, penzionisana profesorka književnosti iz Novog Sada, i Petar, bivši kapetan rečne plovidbe rodom iz Kladova koji se penzionisao na Dunavu, dokazali su da život ima divan običaj da priredi najlepša iznenađenja onda kada to najmanje očekujete. Nada je bila udovica već skoro devet godina, okružena svojim knjigama, unucima i svakodnevnim šetnjama po Limanskom parku. Petar je živeo na svom čamcu i u malom stanu u Petrovaradinu, čovek koji je ceo život proveo na vodi, naviknut na disciplinu, tišinu, brodske motore i rečni horizont.

Oglas na portalu za Petra je postavila njegova mlađa ćerka, ubeđena da njen otac zaslužuje da u zrelim godinama ima saputnicu sa kojom će popiti popodnevnu kafu i porazgovarati o istoriji, književnosti i životu. Nada je taj tekst pročitala sasvim slučajno, dok je prelistavala vesti na tabletu, i privukao ju je miran ton, gospodski stav i poštovanje s kojim je Petar opisao svoj radni vek proveden na rekama. Poslala mu je kratku, toplu poruku citirajući nekoliko stihova o Dunavu i rekavši da i sama svakodnevno posmatra reku sa keja. Petar, koji je bio stara škola u svakom pogledu, nije želeo da se dopisuje danima preko poruka; odmah je zatražio telefonski broj, nazvao je istog popodneva i gospodski, sa manirima, pozvao na šetnju Tvrđavom.

Njihov prvi susret bio je poput povratka u neka lepša, zaboravljena vremena gde su vladali kultura i poštovanje. Petar je došao sa buketom jesenjih ruža, uredan, u kaputu i sa šeširom, dok je Nada bila pravo oličenje novosadske dame. Prošetali su stazama Petrovaradinske tvrđave, razgovarali o knjigama, brodovima, dunavskim pristaništima i ljudima koje su sretali kroz život. Nije bilo ni trunke nelagodnosti, jer u tim godinama čovek nema potrebu da se pretvara, niti da skriva svoje bore i uspomene. Oboje su u očima onog drugog prepoznali mudrost, blagost i želju da se preostale godine ispune lepotom, pažnjom i toplinom.

Danas, Nada i Petar su nerazdvojni saputnici. Svakog jutra ih možete videti na novosadskom keju u laganoj šetnji, često sednu na klupu da posmatraju reku ili odu do Petrovaradina na čaj i kolače. Petar je naučio Nadu osnovama bezbedne plovidbe čamcem, a Nada je unela red, cveće i toplinu u Petrovu kućnu biblioteku. Njihova poruka mlađima i svojim vršnjacima jeste da godine nisu nikakva prepreka za sreću i da je ljubav u zrelom dobu najčistija, jer se ne gradi na strastima i prolaznim interesima, već na čistom poštovanju, iskrenom prijateljstvu i zajedničkom miru.

Treće doba, nova snaga: kako su se pronašli Nada i Petar

Urednički osvrt i analiza iskustva

Spremni za novo poznanstvo?

Urednički osvrt i analiza iskustva

Spremni za novo poznanstvo?

Još ljubavnih priča

Povratak korenima i novi početak: kako su se spojili Ivana i Nikola

Most između Sarajeva i Mostara: priča Maje i Denisa o strpljenju i pravoj ljubavi