Zovem se Radmila, imam pedeset i jednu godinu, rođena sam, živim i radim u Vranju. Zaposlena sam u tekstilnoj proizvodnji kao modelar i poslovođa smene. Taj posao me naučio beskrajnom strpljenju, preciznosti i navici da svaki detalj mora biti na svom mestu pre nego što se komad završi. Radni dan mi prolazi među tkaninama, krojevima i mašinama, a privatno sam žena koja iznad svega ceni toplinu doma, mir i tradiciju. Imam svoju porodičnu kuću sa lepim dvorištem i baštom, potpuno sam samostalna, stambeno i materijalno obezbeđena, i ne tražim nikoga da me izdržava jer sam celog života navikla da pošteno zaradim svaki dinar sopstvenim radom.

Fizički sam jače, punije građe sa oblinama, visoka 165 centimetara, kratke kestenjaste kose i blagih crta lica. Oblačim se jednostavno, uvek čisto i skladno, bez preterivanja i bez praćenja prolazne mode. Najlepše se osećam u pamučnim bluzama, toplim prslucima i udobnoj obući. Slobodno vreme najradije provodim u svom dvorištu i kuhinji. Volim jesen kada se priprema zimnica, volim miris pečenih paprika, spremanje domaćeg ajvara i kuvanje slatka od smokava i dunja. Znam da skuvam sva stara južnjačka jela, volim kad se u kući oseti miris tople pogače i kad sto nikada nije prazan. Kad završim poslove, volim da sednem na trem uz šoljicu domaće kafe, pustim radio sa tihom starogradskom muzikom i odmorim se u miru bez buke televizora ili telefona.

Iza sebe imam brak koji se završio pre deset godina. Moj sin je sada odrastao čovek, završio je fakultet u Nišu, tamo živi i radi, ima svoj životni put i lepu budućnost. Sa njim imam divan odnos pun poverenja i poštovanja, ali svako treba da ima svoju privatnost. Prošlost sam odavno ostavila iza sebe, bez ijedne ružne reči, zameranja ili gorčine. Smatram da su pedesete godine vreme kada čovek treba da uživa u plodovima svog rada, u miru i harmoniji sa nekim ko ume da ceni odanost, toplu reč i pažnju.

Tražim slobodnog, mirnog, zrelog i vrednog muškarca od 48 do 62 godine iz Vranja, Leskovca, Niša ili okoline, mada ako se prepoznamo, ni drugi krajevi nisu prepreka. Treba mi domaćin čovek, neko ko drži do svoje reči, ko ne pije, ko nema naviku da sate provodi po kafanama i ko u ženi traži pravog životnog saputnika. Ne tražim savršenstvo, već poštenog čoveka sa kojim mogu da podelim i radost i brigu, nekoga s kim mogu da popričam o svemu bez straha i s kim ću u miru dočekati starost. Sa mnom ćeš uvek imati topao ručak, čistu i provetrenu kuću i iskrenu podršku u svakom trenutku.

Ako si prepoznao sebe u ovim rečima i ako želiš iskren i miran život udvoje, javi se. Napiši mi poruku na mejl ili preko Vibera, reci mi par rečenica o tome ko si, šta radiš i šta za tebe znači dobar dom. Odgovoriću ti čim završim sa poslom, pa da uz popodnevnu kafu i miran razgovor vidimo gde smo.