Ja sam Dejan, imam trideset i osam godina, živim i radim u Prijedoru. Po struci sam inženjer elektrotehnike i radim kao sistem administrator i mrežni inženjer za nekoliko domaćih i regionalnih kompanija, većinom od kuće i sa povremenim odlascima na teren. Taj posao mi daje profesionalnu stabilnost, redovne prihode i fleksibilno radno vreme, ali istovremeno nosi rizik da se čovek previše zatvori u četiri zida među servere, kablove i monitore. Baš zato što mi je posao vezan za tehnologiju i virtuelni svet, u privatnom životu bežim od svega što je veštačko, usiljeno i nerealno. Nemam profile na popularnim društvenim mrežama, ne pratim trendove influensera i ne merim vrednost ljudi po tome koliko su lajkova sakupili na nekoj fotografiji.

Visok sam 177 centimetara, srednje atletske građe, tamnosmeđe kratke kose, nosim diskretne naočare za rad i imam uredno podšišanu bradu. Zdravlje i kondiciju održavam redovnim kretanjem i boravkom na čistom vazduhu, jer smatram da je sedenje pred monitorom najveći neprijatelj modernog čoveka. Oblačim se opušteno, u jednostavne pamučne majice, džempere i udobne pantalone. Moji slobodni dani su neraskidivo vezani za planinu Kozaru. Čim završim obaveze oko održavanja mreže, obuvam gojzerice, stavljam ranac na leđa i odlazim na pešačke staze. Volim miris crnogorične šume, tišinu planinskih visova i osećaj kad se popneš na vrh Mrakovice dok se magla diže nad Krajinom. Volim i fotografiju prirode, ali samo za svoju dušu, bez ikakve želje za deljenjem po internetu. Znam da kuvam, vodim računa o svom stanu koji je uvek čist i provetren, i ne tražim nekoga ko će mi kuvati i prati jer sve te osnovne životne stvari odavno radim samostalno.

Nikada se nisam ženio i nemam dece. Poslednjih nekoliko godina proveo sam ulažući u stručno usavršavanje, rešavanje sopstvenog stambenog prostora i stvaranje stabilne materijalne osnove. Sada kada je sve to na svom mestu, osećam da mi nedostaje najvažniji deo slagalice: topla, normalna i pametna žena sa kojom bih delio život, smeh, putovanja i planove za porodicu. Ne tražim avanture, prolazne kontakte niti beskonačna dopisivanja koja se mesecima vrte ukrug i nikuda ne vode. Želim iskren, čist odnos koji počinje prijateljstvom, a prerasta u skladnu vezu i brak.

Voleo bih da mi se javi prijatna, samostalna i iskrena devojka ili žena od 28 do 40 godina iz Krajine, Banje Luke, Posavine ili centralne Bosne, mada ako se prepoznamo, ni daljina ne predstavlja nikakav problem. Priželjkujem nekoga ko voli prirodu, ko ima svoje strasti i interesovanja, i ko ceni iskren razgovor u četiri oka više nego sate provedene na telefonu. Treba mi saputnica sa kojom mogu da prošetam parkom, sednem u baštu na šolju čaja ili kafu, odem na izlet u planinu ili ostanem kod kuće uz dobar film i razgovor o svakodnevnim temama. Ne podnosim pasivnu agresiju, spletkarenja i glumu; verujem u otvorenu, zrelu komunikaciju gde se problemi rešavaju mirno i sa poštovanjem.

Ako si prepoznala svoje misli u ovim redovima i želiš stabilnog, smirenog i odgovornog partnera, pošalji mi poruku na mejl ili preko Signala. Napiši mi par rečenica o sebi, šta te raduje u slobodno vreme i kako zamišljaš savršen miran vikend. Rado ću ti odgovoriti, pa da uz prijatnu kafu proverimo da li nam se životne energije poklapaju.