Zovem se Milan, imam pedeset i četiri godine, rođen sam i živim u Podgorici. Po zanimanju sam diplomirani inženjer građevinarstva i radim kao nadzorni organ i projektant na infrastrukturnim projektima. Kroz svoj tridesetogodišnji radni vek gradio sam mostove, puteve i stambene zgrade, što me naučilo da bez čvrstog temelja, kvalitetnog materijala i tačnih proračuna ništa ne može da opstane pod teretom vremena. Ista ta logika važi i za ljudske odnose: ako u vezi nema iskrenosti, uzajamnog poštovanja i čvrstog poverenja, i najmanji životni vetar srušiće sve što je građeno godinama. Stambeno sam potpuno situiran, imam komforan stan u mirnom delu Podgorice i manju porodičnu kuću sa imanjem u Boki Kotorskoj koju sam nasledio i obnovio.

Visok sam 185 centimetara, elegantne i krupnije građe, sa prirodnom sedom kosom i negovanim brkovima. Trudim se da živim uredno, umereno i zdravo. Oblačim se klasično, volim kvalitetne pamučne košulje, sako kada to posao zahteva, a u slobodno vreme jednostavne pantalone i udobnu obuću. Ne pušim, alkohol konzumiram isključivo uz dobru hranu u vidu čaše kvalitetnog crmničkog vranca ili suve malvazije, i gnušam se bilo kakvog neumerenog ponašanja. Moje slobodno vreme podeljeno je između Podgorice i mora. Radnim danima volim da predveče prošetam brdom Gorica gde u miru borove šume sredim misli nakon terena i gradilišta. Vikendom, naročito od ranog proleća pa do kasne jeseni, odlazim u Boku. Tamo imam malu drvenu barku, volim da izađem na more rano ujutru pre nego što zapuše vetar, zabacim udicu i satima uživam u tišini zaliva. Znam sam da pripremim svežu ribu na gradelama, volim domaće masline, miris ruzmarina i smokve koje sam oberem sa svog drveta.

Iza sebe imam brak koji je završen pre sedam godina. Bivša supruga i ja smo se razišli zrelo i civilizovano kada smo shvatili da su nam deca odrasla i da više ne delimo iste poglede na budućnost. Moj sin je završen čovek, ima svoju porodicu i uspešnu karijeru, i na njega sam neizmerno ponosan. Među nama vladaju ljubav i poštovanje, ali svako ima svoj dom i svoj mir. U mojim godinama čovek tačno zna šta mu je potrebno: ne tražim nikakve iluzije, burne mladalačke strasti niti drame, već mirnog, kulturnog i odanog životnog saputnika sa kojim ću u harmoniji provesti zrele godine i penziju.

Tražim slobodnu, kulturnu, dostojanstvenu i prijatnu damu od 45 do 58 godina iz Crne Gore, Hercegovine ili Srbije. Voleo bih da upoznam ženu koja drži do sebe, koja poseduje unutrašnji mir, toplinu i lepe manire, i koja u muškarcu traži zaštitu, razumevanje i vernog druga za ceo život. Nisu mi važni titule niti imovinsko stanje; meni je važno da si iskrena, da umeš da saslušaš i da ti prija miran život podeljen između mediteranskog sunca i prijatnog doma. Sa mnom ćeš uvek imati sigurnost, gospodsko poštovanje i pažnju kakvu zaslužuje prava dama.

Ako si prepoznala svoje želje u ovim mojim rečima, javi se kratkom porukom na mejl ili preko WhatsApp-a. Napiši mi nekoliko rečenica o tome ko si, odakle potičeš i kako zamišljaš mirnu i skladnu starost udvoje. Biće mi istinsko zadovoljstvo da ti odgovorim, pa da uz popodnevnu kafu i razgovor bez žurbe vidimo da li su nam sudbine slične.