Zovem se Goran, imam četrdeset i dve godine, rođen sam, živim i radim u Kragujevcu. Vlasnik sam automehaničarskog i vulkanizerskog servisa koji sam pokrenuo pre dvanaest godina bukvalno od nule, sa dva pozajmljena ključa i starom dizalicom. Danas imam svoju radionicu, stalan posao, krug ljudi koji mi veruju i lepo sređenu porodičnu kuću sa prostranim dvorištem na periferiji grada. Sve što imam stekao sam sopstvenim rukama, bez ičijih para, bez prevara i bez dugova bankama. Rad me nikada nije plašio; navikao sam da ustanem u šest ujutru, da zasučem rukave, rešavam kvarove i budem odgovoran za ono što uradim. Ipak, kad se radni dan završi, kad operem ruke od ulja i ugasim svetla u radionici, kuća u koju se vratim previše je prazna i tiha. Čovek može da ima sve mašine i alate ovog sveta, ali ako nema za koga da se bori i s kim da podeli večeru, sve to gubi pravi smisao.

Visok sam 182 centimetra, jače, krupne građe sa oko 95 kilograma, bez stomaka, prirodne tamne kose koja tek na slepoočnicama počinje blago da sedi. Nemam manekenske manire niti me zanima moderna garderoba gde muškarci nose uske pantalone i šarene patike. Oblačim se jednostavno: čiste i uredne farmerke, radna ili kožna jakna, udobna obuća i pamučne majice. Nisam kafanski čovek, ne kockam se i ne bacam novac na gluposti. Popijem ponekad čašu hladnog piva sa komšijom dok pečemo papriku ili gledamo utakmicu, ali alkohol i poroci kod mene nemaju mesta. Slobodno vreme najradije provodim radeći oko kuće i bašte. Volim da pokosim travu, orezujem voće, sredim kotao za grejanje i pripremim drva za zimu. Vikendom, kad nema hitnih popravki, volim da sednem u auto i odem do Šumarica u dugu šetnju, ili da odem na Gružansko jezero gde sednem uz vodu, pustim muziku s radija u kolima i satima udišem svež vazduh. Volim životinje, u dvorištu imam mešanca koga sam udomio pre pet godina i koji mi je veran prijatelj u svakom trenutku.

Iza sebe imam jedan brak koji je završen pre skoro šest godina. Nismo imali dece, jednostavno smo shvatili da nam se ciljevi potpuno razlikuju: ona je želela život u inostranstvu i svetla velikog grada, a ja sam čovek vezan za svoju zemlju, svoju kuću i miran tempo. Razišli smo se mirno, bez teških reči i povlačenja po sudovima, i svako je otišao svojim putem. Od tada sam potpuno slobodan, emotivno raščišćen i spreman da ponovo gradim dom sa ženom koja zna šta želi od života.

Tražim normalnu, vrednu, toplu i porodičnu ženu od 32 do 44 godine, iz Šumadije, Pomoravlja, Beograda ili okoline, mada mi grad nije prepreka ako prepoznamo slične životne vrednosti. Nije mi presudno da li si bila udata ili imaš dete iz prethodnog braka; ako si majka, decu volim i poštujem, i u meni ćeš uvek imati zaštitnika i podršku. Treba mi jednostavna žena koja se ne stidi domaćeg ručka, koja drži do reda i čistoće u kući, i koja u partnerstvu traži sigurnost, odanost i vernost. Sa mnom ćeš uvek imati miran krov nad glavom, obezbeđenu egzistenciju i čoveka koji će te saslušati i zagrliti kada ti je težak dan. Zauzvrat tražim samo iskrenost od prvog trenutka, vernost i spremnost da budemo oslonac jedno drugom šta god da život donese.

Ako ti se dopada ovakav pogled na zajednički život, javi se. Napiši mi poruku na mejl ili preko Vibera, reci mi par rečenica o tome ko si, gde živiš i šta ti nedostaje za potpunu sreću. Rado ću ti odgovoriti čim zatvorim servis, pa da sednemo negde na mirnu kafu i popričamo kao dvoje odraslih ljudi.