Dugo sam razmišljala da li uopšte da napišem ovaj oglas, jer sam oduvek verovala da se pravi ljudi sretnu spontano, u prolazu, u redu u pošti ili preko zajedničkih prijatelja. Međutim, kad pređeš tridesetu i kad ti se život svede na posao, kuću i mali krug od dvoje ili troje ljudi koje poznaješ još iz osnovne škole, shvatiš da su šanse za takve slučajnosti postale minimalne. Živim u Subotici, gradu koji volim zbog njegovog sporog tempa, secesije i one specifične tišine koja legne na ulice čim prođe sedam sati uveče. Po zanimanju sam ovlašćeni računovođa i vodim knjige za nekoliko manjih lokalnih preduzeća i zanatlija. Moj posao zahteva apsolutnu preciznost, rad sa ciframa, poznavanje zakona i sate provedene u tišini kancelarije uz šolju kafe. Zbog toga privatno nemam ni trunku želje za dramom, komplikovanim odnosima ili ljudima koji jedno govore, drugo misle, a treće rade. Cifre su me naučile da na kraju sve mora da se složi u cent, pa isti taj balans tražim i u odnosu sa ljudima.

Fizički sam visoka 169 centimetara, prirodne smeđe kose, bez ikakvih estetskih korekcija, teške šminke ili potrebe da se uklapam u kalupe sa društvenih mreža. Moje slobodno vreme je vrlo mirno i jednostavno. Moji roditelji imaju manji salaš nedaleko od grada, prema Paliću, i tamo provodim gotovo svaki slobodan vikend. Volim miris zemlje, volim da sredim cveće u dvorištu, uberem sveže voće i skuvam pravi domaći pekmez bez žurbe. Nedeljom ujutru obavezno sednem na terasu, pustim radio na neku tihu instrumentalnu muziku i pola sata samo gledam ravnicu bez telefona u rukama. Znam da mnogima u današnje vreme ovaj ritam deluje dosadno, ali meni je taj mir lek za dušu nakon napornog radnog tjedna. Ne volim gužvu, ne volim zagušljive klubove gde muzika trešti toliko da čovek ne može da čuje sopstvene misli, a još manje volim usiljene razgovore gde svako čeka samo svoj red da progovori umesto da stvarno sasluša onog preko puta.

Ovim putem bih želela da upoznam slobodnog, ostvarenog i emotivno stabilnog muškarca od 33 do 45 godina, po mogućstvu iz Subotice, Sombora, Bačke Topole ili Novog Sada. Nije mi presudno čime se baviš, niti koje marke ti je automobil, već kakav si čovek kad se ugase svetla i kad prođe prvi utisak. Cenim muškarce koji imaju radne navike, koji drže do svoje porodice i koji znaju šta znači zasukati rukave kad je teško. Volela bih da pronađem nekoga ko se ne plaši odgovornosti, ko ume da popravi stvar po kući, ko zna da ceni dobar domaći ručak i ko u ženi traži životnog saputnika, a ne prolaznu zabavu za ubijanje dosade. Izuzetno mi je važno da si raščistio sa svim prethodnim vezama i brakovima, da ne nosiš gorčinu i cinizam prema ženama, jer ja u ovaj odnos ulazim potpuno čista srca i bez skrivenih kalkulacija.

Ne volim tipkanje poruka koje traje unedogled bez ikakvog cilja. Ako razmenimo nekoliko smislenih poruka i vidimo da delimo slične vrednosti, volela bih da popijemo kafu u gradu ili prošetamo obalom jezera dok još ima dnevnog svetla. Ako si prepoznao sebe u ovim rečenicama, pošalji mi poruku na mejl ili se javi preko Telegrama, predstavi se ukratko i reci mi kako ti najradije provodiš svoju nedelju.