Zovem se Biljana, imam četrdeset i sedam godina, živim i radim u Šapcu. Vlasnica sam male cvećare i rasadnika koji vodim već skoro petnaest godina. Moj radni dan počinje u cik zore, među saksijama, zemljom, rezanim cvećem i aranžmanima za sve prilike, od onih najveselijih do onih kada se ljudi opraštaju od svojih najdražih. Taj posao me naučio da gledam život pravo u oči, da shvatim koliko brzo prolaze godine i koliko je svaki dan dragocen ako ga provedeš u miru sa sobom i ljudima koje voliš. Sve što imam stekla sam sama, svojim radom i trudom, imam svoj krov nad glavom, svoje parče zemlje i miran posao od koga lepo i pošteno živim bez ikakvih dugovanja ili zavisnosti od bilo koga.

Fizički sam srednje, ženstvene građe sa oblinama, visoka 167 centimetara, prirodne kestenjaste kose koju najčešće nosim vezanu u punđu dok radim, i toplih smeđih očiju. Ne volim napadnu šminku, veštačke nokte niti garderobu u kojoj čovek ne može normalno da udahne. Najudobnije se osećam u pamučnim bluzama, toplim kardiganima, udobnim cipelama i jednostavnim pantalonama. Moje slobodno vreme je vezano za kuću, dvorište i reku Savu. Volim rano ujutru da prošetam pored vode, da udahnem svež rečni vazduh pre nego što grad počne da bruji od automobila. Vikendom volim da skuvam pravi domaći ručak, da umesim hleb ili pitu sa jabukama i da ugostim drage prijatelje. Televizor retko palim, više volim da pustim radio sa laganom muzikom ili da pročitam dobru knjigu o lekovitom bilju dok na šporetu vri domaći čaj od lipe.

Iza sebe imam jedan brak koji je davno završen. Iz tog braka imam sina koji je odrastao, završio svoje školovanje, zaposlio se i živi samostalno. Sa njim imam divan, pun poštovanja odnos, ali svako ima svoj život i svoje obaveze. Odavno sam emotivno raščistila sa prošlošću, nemam nikakvih gorčina, ljutnji niti zameranja, jer smatram da čovek koji stalno nosi teret starih grešaka ne može da otvori srce za novu sreću. Sama sam već nekoliko godina i u početku mi je ta tišina prijala, ali kako vreme prolazi sve više osećam da kuća bez muške ruke i zajedničkog razgovora ostaje samo prazan prostor.

Tražim slobodnog, ostvarenog, vrednog i mirnog muškarca od 45 do 58 godina iz Šapca, Mačve, Srema, Loznice ili Beograda. Treba mi čovek koji ima svoj posao ili zanat, koji ne beži od rada i koji zna šta znači držati datu reč. Ne tražim nikoga da me izdržava, niti bih ikada dozvolila da budem nekome na teretu; treba mi ravnopravan životni drug, prijatelj i oslonac s kojim mogu da popijem prvu jutarnju kafu, da se posavetujem oko kuće i s kojim mogu u miru da ćutim bez ikakve nelagode. Ne podnosim ljude sklone alkoholu, kocki, prevarama i praznim obećanjima. Ako si čovek od karaktera, ako voliš miran porodični život i ako ti prija topla, odana i jednostavna žena, onda imamo o čemu da razgovaramo.

Ako si prepoznao sebe u ovim mojim rečima, javi se. Napiši mi poruku na mejl ili preko Vibera, reci mi par rečenica o sebi, šta radiš i kako zamišljaš mirnu nedelju udvoje. Rado ću ti odgovoriti čim zatvorim cvećaru, pa da uz popodnevnu kafu i razgovor vidimo da li delimo isti pogled na život.