Zovem se Marina, imam dvadeset i osam godina, živim u Osijeku i radim kao grafička dizajnerka za jednu manju domaću IT firmu. Pošto po ceo dan gledam u piksele, vektore i savršeno sređene kompozicije na monitoru, u stvarnom životu mi se smučila svaka vrsta ulepšavanja, veštačkih poza i lažnog predstavljanja. Retko postavljam slike na mreže i ne zanimaju me virtuelni lajkovi. Želim da upoznam nekoga ko ima svoj stav, svoju energiju i s kim mogu normalno da popričam o svemu, od novih igrica i filmova do svakodnevnih životnih gluposti koje nas nasmeju do suza.

Visoka sam 172 centimetra, atletske građe, najčešće u crnom duksu, udobnim patikama i sa rancem na leđima. Moja svakodnevica je vezana za reku: čim završim sa poslom, sedam na bicikl i vozim promenadom uz Dravu ili odem peške preko mosta prema Tvrđi. Volim miris reke u predvečerje, volim staru slavonsku hranu kad se skupi ekipa, ali isto tako volim da sednem u kutak neke mirne birtije ili kafea i naručim obično domaće pivo bez filozofiranja. Slušam alternativni rok, volim da odem na dobru svirku gde se ljudi ne guraju da bi snimali telefonom, i cenim spontanost više nego bilo kakav detaljno isplaniran izlazak.

Tražim normalnog momka od 27 do 38 godina iz Osijeka, Đakova, Vinkovaca ili Vukovara. Važno mi je da imaš svoj posao, svoje društvo i da ne tražiš nekoga ko će da ti glumi mamu. Privlače me momci koji su duhoviti, opušteni, koji ne shvataju sebe previše ozbiljno i koji umeju da pokažu poštovanje bez pretvaranja. Ako voliš da sedneš uz reku, ako ti ne smeta devojka koja nema nokte od tri centimetra i ako umeš da sastaviš više od dve proste rečenice u poruci, javi se.

Pošalji mi mejl ili se javi na Signal. Napiši mi koja ti je omiljena stvar u gradu i šta slušaš dok voziš ili radiš. Popijemo kafu na promenadi, prošetamo pored vode i odmah vidimo ima li smisla nastavljati priču.